Huminska kiselina (HA) je relativno stabilan proizvod razgradnje organske materije i tako se akumulira u ekološkim sistemima.Huminska kiselina može imati koristi za rast biljaka kelirajući nedostupne hranjive tvari i puferirajući pH.Ispitivali smo učinak HA na rast i unos mikronutrijenata u pšenici (Triticum aestivum L.) uzgojenoj hidroponski.Upoređena su četiri tretmana korijenske zone: (i) 25 mikromola sintetičkog helata N-(4-hidroksietil)etilendiamintrisirćetne kiseline (C10H18N2O7) (HEDTA na 0,25 mM C);(ii) 25 mikromola sintetičkog kelata sa 4-morfolinetansulfonskom kiselinom (C6H13N4S) (MES na 5 mM C) pH puferom;(iii) HA na 1 mM C bez sintetičkog helata ili pufera;i (iv) bez sintetičkog helata ili pufera.U svim tretmanima dato je dovoljno neorganskog Fe (35 mikromola Fe3+).Nije bilo statistički značajne razlike u ukupnoj biomasi ili prinosu semena među tretmanima, ali je HA bila efikasna u ublažavanju međužilne hloroze lista koja se javila tokom ranog rasta nekeliranog tretmana.Koncentracije Cu i Zn u lisnom tkivu bile su niže u HEDTA tretmanu u odnosu na odsustvo helata (NC), što ukazuje da je HEDTA snažno kompleksirala ove nutrijente, smanjujući tako njihovu aktivnost slobodnih jona, a time i bioraspoloživost.Huminska kiselina nije tako snažno kompleksirala Zn, a modeliranje hemijske ravnoteže je podržalo ove rezultate.Testovi titracije su pokazali da HA nije efikasan pH pufer na 1 mM C, a viši nivoi su rezultirali flokulacijom HA-Ca i HA-Mg u hranljivom rastvoru.
